Grejanje

Jedna od osnovnih želja svakog čoveka je da boravi u ambijentu gde vlada takva temperatura, koja je najviše pogodna za njegove normalne životne aktivnosti.

Pošto živimo na podneblju, gde se temperature u toku godine menjaju u rasponu od -20°C do čak +40°C, u većem delu godine prirodne temperature nisu prijatne. To znači da moramo veštački podešavati temperaturu u prostoru gde boravimo. To se postiže instalacijom sistema za grejanje i klimatizaciju. Primena ovih sistema danas je već prešla u svakodnevnu rutinu i ne treba da predstavlja privilegiju neke male grupe stanovništva.

Kad je reč o grejanju, može se posmatrati dugačak evolucioni put od loženja vatre u pećinama do savremenih grejnih sistema. Izuzev posledje decenije, kao izvor energije koristili su se fosilni energenti. U današnje vreme sve veći akcenat stavlja se na uštedu i pametno trošenje energije i energenata, kao i na upotrebu obnovljivih izvora energije. Tu prvenstveno mislimo na energiju koju nose podzemne vode kao i na onu koju prema nama emituje sunce.

Aktivni sistemi za klimatizaciju počinju svoj životni vek tek sa pojavom rashladnih sistema. Od tada do današnjih dana i oni su ostvarili veliki napredak u pogledu kapaciteta i efikasnosti.

Životni ritam u većini porodica danas je takav, da roditelji provode znatan deo svakog dana na radnom mestu, a deca u školi i na raznim drugim aktivnostima. Zbog ovoga pojavljuje se sve veća želja za takvim grejnim sistemima koje rade automatski. Čvrsti ogrev i loženje sa njim otpada, jer se porodica uvek vraća u hladan dom i treba dosta vremena da se namesti prijatan ambijent. Ako su deca još manja, ne može se od njih očekivati da oni lože. Na ovaj način članovi porodice najveći deo vremena provode u ne baš prijatnim temperaturnim uslovima, velike su oscilacije u temperaturi .

Automatizovani rad grejnog sistema može se obezbediti, ako se kao energent koristi električna energija ili plin. U ovom slučaju temperature u prostorijama su konstantne, samo je cena grejanja jako visoka. U zadnje vreme u grupi automatskih grejnih sistema pojavio se i grejanje sa peletom. Tu je process grejanja skoro potpuno automatizovan, samo kvalitet i cena grejanja izuzetno zavisi od kvaliteta peleta. Sve ove metode grejanja vezani su za jedan energent, od kojeg treba kupiti kompletnu količinu koja nam je potrebna.

Umesto grejnih metoda, koje su opisane u uvodnom tekstu, mogu se ponuditi kao alternative, i toplotne pumpe. One koriste dva energenta: električnu energiju u manjoj meri, i energiju okoline u znatno većoj meri. Dodatna je pogodnost, da energent koji se koristi u znatno većoj meri, dobijamo besplatno od prirode. Pored toga, sa ugradnjom toplotne pumpe može se rešiti ne samo zadatak grejanja, nego i klimatizacija objekta. Pored toga možemo je koristiti za pripremu sanitarne tople vode ili za zagrevanje vode u bazenu.

O tome kako i po kom principu radi toplotna pumpa možete čitati na strani princip rada toplotne pumpe.