Kategorija: Grejanje

Podno grejanje

Posted on by

Od svih grejnih sistema, podno grejanje izaziva najviše polemike. Mnogi misle da je nezdravo, stvara zdravstvene probleme, podiže prašinu, itd. Želim da pojasnim neka od ovih pogrešnih shvatanja, jer sam ubeđen da podno grejanje nema nikakvih negativnih efekata i predstavlja najbolje rešenje za grejanje u najvećem broju slučaja.

Podno grejanje se izrađuje tako, da se na osnovnu betonsku površinu prvo postavi toplotna izolacija. Na ovoj izolaciji se na neki način formiraju grejni krugovi. Kod formiranja ovih treba voditi računa o tome da svaki krug sadrži približno istu količinu cevi, a da to ne prelazi 100 metara. Za formiranje grejnih krugova ima više metoda: vezivanje cevi za armaturnu
mrežu, koričćenje specijalne izolacije za prihvat cevi, zakucavanje cevi za izolacioni materijal itd. Svaka metoda ima nekih prednosti i mana, ali nisu previše bitni za krajnji efekat funkcionisanja podnog grejanja.

Po pravilu, podno grejanje se sme ugrađivati samo na takvim mestima gde se može tačno regulisati temperatura vode u grejnom sistemu. Ne sme se nikako dozvoliti da temperatura gazne površine pređe 28°C. To je 8-9°C ispod normalne telesne temperature čoveka. Ako se ovoga pridržavamo, podno grejanje ne sme prouzrokuje nikakve negativne efekte na život ili na
zdravlje ljudi. Podno grejanje bi trebalo postavljati samo u objekte sa dobrom toplotnom izolacijom. U tom slučaju gazna površina sa temperaturom od 27-28°C može da obezbedi prijatan ambijent u kući. Ako je grejni sistem izrađen kao kombinacija radijatorskog sistema i podnog grejanja, za podno grejanje treba obezbediti poseban regulacioni sistem koji ograničava temperaturu vode na datu vrednost. U slučaju da maksimalna dozvoljena temperatura gazne površine ne može da obezbedi željenu temperaturu u prostoru, dodatnu toplotnu energiju treba obezbediti dodavanjem drugih grejnih tela, a ne dodatnim zagrevanjem poda. Ovo je najbitniji momenat u vezi sa podnim grejanjem!

Drugo pogrešno shvatanje u vezi sa podnim grejanjem je da podiže prašinu. Pošto podno grejanje najveći deo energije predaje prostoru zračenjem, tu ne postoji izrazito strujanje vazduha. Pošto toga nema, ni prašinu ne može podizati. Kod radijatorskog grejanja se stvara prirodna cirkulacija vazduha i tu se mnogo više „podiže“ prašina. Tamo gde je postavljeno podno grejanje, po pravilu ima puno manje tepiha. Prljavštine, koje se stvaraju u svakom domu, mnogo više postaju vidne tamo gde su postavljene npr. pločice i nisu prekrivene tepisima. Najveći deo tih prljavština se u toku svakodnevnog života utaba u tepihe i postaje neprimećena.

Zatražite ponudu za toplotnu pumpu

Primena toplotne pumpe

Posted on by

Toplotne pumpe se primenjuju za grejanje i klimatizaciju stambenih- i poslovnih objekata. Odmah na početku treba reći najvažniju stvar: one se mogu primeniti u svakom objektu, bez obzira na nivo izolovanosti ili tip grejnog sistema. U sledećem želim da pojasnim neke netačnosti u vezi toplotnih pumpi.

Kada se priča ili razmišlja o toplotnim pumpama, mnogi misle da se oni mogu ugraditi samo u takve objekte, koje imaju izuzetnu toplotnu izolaciju i izgrađen sistem podnog grejanja. Tvrdim da ovo ni približno NIJE TAČNO. Sa toplotnom pumpom adekvetnog kvaliteta i kapaciteta može se zagrejati SVAKI PROSTOR. Naravno, izolacija i tip grejnog sistema u mnogome utiču na kasniju potrošnju električne energije, odnosno na cenu grejanja.

Tip grejnog sistema: razni tipovi grejnih sistema imaju razne energetske zahteve.

Radijatorski sistem toplotnu energiju u najvećem procentu predaje konvekcijom. To znači da grejno telo zagreva vazduh oko sebe. Potom se taj topao vazduh podiže i na njegovo mesto dolazi određena količina hladnijeg vazduha. Ovako se uspostavlja jedna cirkulacija vazduha unutar prostora. Ova cirkulacija obezbeđuje prenos toplotne na relaciji grejno telo –
prostor. Grejno telo indirektno, preko vazduha, greje predmete i ljude u prostoru. Ovakav način predaje toplote zahteva veću temperaturu u grejnom sistemu, a da se postigne ta veća temperatura potrebna je veća količina energije.

Podno grejanje, kao i svi ostali tipovi površinskih grejnih sistema, toplotu predaju zračenjem. Ovo zračenje polazi od grejnog tela, odnosno grejne površine, i „nosi“ toplotnu energiju do predmeta i ljudi koji se nalaze u tom prostoru. Na ovaj način toplotna energija se prenosi direktno, bez prenosnog medija. Zahvaljujući ovome, prenos toplotne energije se može
odezbediti sa manjom temperaturom u grejnom sistemu. Logično, za manju temperaturu potrebna je manja količina energija.

Kao rezultat ovog upoređenja, vidi se zbog čega je potrebna različita količina energije da bi određeni grejni sistemi adekvatno zagrejali neki objekat. Ovo se manje –više i zna. Najveći propust se čini onda, kada se ova razlika pripisuje samo za toplotne pumpe. To je velika greška!
Nažalost neki ljudi zbog ovoga odustaju od ugradnje toplotne pumpe.

Rezime: potrebnu količinu energije za zagrevanje nekog objekta u najvećoj meri određuje izolovanost datog objekta i tip instaliranog grejnog sistema. Izvor toplotne energije („kotao“) ima zadatak da obezbedi ovu količinu toplotne energije koristeći razne energente. Tip „kotla“ utiče na cenu grejanja, ne i na potrebnu količinu energije!

Zatražite ponudu za toplotnu pumpu

Cena toplotne pumpe

Posted on by

Toplotne pumpe – Cena i isplativost

Ako se negde počne priča o toplotnim pumpama, u prvih nekoliko pitanja sigurno se nalaze i sledeće:

  • Koliko košta?
  • Kada će se to meni isplatiti?

Postavljanje ovih pitanja je sasvim logično. Još uvek vlada neverica, kada je reč o ovom načinu grejanja. U proteklih 10 godina ugrađeno je veliki broj raznih toplotnih pumpi. Realno, to je još uvek znatno manja cifra nego što je broj instaliranih grejnih sistema na plin ili na drva i ugalj. Ovi sistemi su već prešli u klasiku.

Treba razdvojiti dve situacije:

1. U objektu ne postoji nikakvo centralno grejanje:

U ovoj situaciji je aktuelno pitanje: koliko košta? Treba izraditi sistem za odanju toplotne energije. To nećemo uzeti u obzir kod upoređivanja, jer je isti kod svih vidova grejanja. Svi kažu da je izrada kotlarnice sa kotlom na čvrsto gorivo najjeftiniji. Za realno upoređenje treba uzeti u obzir troškove za sledeće: dimnjak, kotlarnica, „šupa“ za odlaganje ogreva i 2 kotla (za očekivani životni vek toplotne pumpe „potroši“ se najmanje dva kotla na čvrsto gorivo). Kada se ove stavke saberu, dobija se iznos koji je skoro uvek dovoljan za ugradnju toplotne. Ako se želi ugraditi plinski kotao, pored cene samog kotla treba uzeti u obzir troškove projekta i pribavljanja potrebnih dozvola. U ovoj situaciji za ugradnju gasnog kotla treba izdvojiti manju sumu, nego za instalaciju toplotne pumpe. Troškovi eksploatacije, su nešto drugo. 

2. Postoji centralno grejanje, ali se želi zbog nečega promeniti izvor toplote:

Zbog dotrajalosti postojećeg kotla ili zbog želje za većim komforom razmišlja se o ugradnji toplotne pumpe. Tu se postavlja pitanje: Kada će se to meni isplatiti? Malo je čudno, ali se ovo pitanje postavlja samo pre ugradnje toplotne pumpe. Nijedan drugi kotao ne mora da „isplati sebe”. To je činjenica,koju treba prihvatiti. Koje su prednosti grejanja sa toplotnom u odnosu na druge:

  • Grejanje košta 50% manje, nego da se koristi drvo i ugalj. Plus toga, umesto prljavog i neautomatskog sistema, dobije se čist i automatski sistem. Potrošeni „ogrev“ se plaća mesečno, nakon što se potroši.
  • U poređenju sa plinom, grejanje sa toplotnom pumpom košta 3-4 puta manje. 
  • Ako se toplotnom pumpom zamenjuje električni kotao, troškovi grejanja se smanjuju 4-5 puta.

Sa ovim odnosima i poznavajući svoje trenutne troškove grejanja, kao i predračun za ugradnju toplotne pumpe, svako može brzo da odgovori na postavljano pitanje.

Toplotna pumpa voda-voda

Posted on by

Princip rada toplotnih pumpi voda/voda

Sve toplotne pumpe imaju jedinstveni zadatak, da toplotnu energiju iz okoline „prebace“ u grejni sistem.

Toplotnim pumpama voda voda, izvor toplotne energije je podzemna voda. Ona se dobija pretežno iz bušenih bunara. U najvećem broju slučaja ovo nisu specijalni bunari, buši se do prvog sloja iz koga se može obezbediti potreban protok. Za potrebe toplotne pumpe dovoljna je tehnička voda, ne bi smeli pijaću vodu koristiti za ovaj proces. Nakon prolazka kroz toplotnu pumpu, voda se vraća u upojni bunar. Dakle, radom toplotne pumpe, količinski se ne osiromašuje vodonoseći sloj.

Bunarska voda prelazi kroz primarni izmenjivač toplotne pumpe. Tu stiže i rasladni fluid ( u nacionalnom jeziku „freon“, to ćemo koristiti u daljem tekstu), u tečnom stanju. Zahvaljujući toploti bunarske vode, on isparava i prelazi u gasovito stanje. „Freon“ stiže u izmenjivač preko jednog regulacionog elementa (ekspanzioni ventil), koji reguliše protok rashladnog fluida. Cilj je da kompletna količina „freona“ koja je ušla u izmenjivač, pređe u gasovito stanje. Proces isparavanja je endoterman proces, bunarska voda nosi potrebnu količinu toplotne energije za njegovu realizaciju. U toku isparavanja „freona“ bunarska voda gubi, a „freon“ dobija određenu količinu toplotne energije. „Freon“, koji je energetski obogaćen, stiže u kompresor. On ga komprimuje (sabije) i na taj način mu se poveća temperatura. To je potrebno jer nam je toplotna energija bunarske vode potrebna na većoj temperaturi, nego što joj je polazna temperatura. „Freon“ u gasovitom stanju sa povišenom temperaturom stiže u sekundarni izmenjivač. Tu prolazi i voda iz grejnog sistema. Pošto je ta voda znatno hladnija od „freona“, on se kondenzuje. Kondenzacija je suprotan proces od  isparavanja, spada u egzotermne procese. Tu se oslobađa ona toplotna energija, koja je prikupljena prilikom isparavanja. Oslobođenu energiju dobija voda u grejnom sistemu.

Osnovna stvar, zbog čega se montiraju toplotne pumpe jeste ušteda. Kao što je gore opisano treba uložiti (električnu) energiju za obezbeđivanje prenosa energije. Brojčano, to izgleda tako da sa svakom jedinicom uložene energije, obezbeđujemo transport najmanje četiri jedinice toplotne energije.

Zatražite ponudu za toplotnu pumpu

Toplotna pumpa – princip rada

Posted on by

Možda čudno zvuči, ali i toplotna pumpa je jedan rashladni uređaj. Princip rada toplotne pumpe je potpuno isti kao i kod svih uređaja za hlađenje ( npr. frižider, zamrzivač) koje se nalaze u svakom domaćinstvu. Jedina razlika je u tome, da kod uređaja u domaćinstvu koristimo hladnu stranu, dok je kod toplotne pumpe topla strana korisna.

Svaki rashladni uređaj vrši transport energija od jedne sredine do druge. Na “hladnoj” strani se oduzima energija, koja se na toploj strani oslobađa. Unutar toplotne pumpe formiran je jedan klasičan rashladni krug, koji se sastoji od dva izmenjivača toplote, kompresora i ekspanzionog ventila. Rashladni krug je punjen sa rashladnim fluidom ( “u narodu” to se zove freon). Sve toplotne pumpe, koje nudimo, punjeni su sa takvim rashladnim fluidom, koji u potpunosti zadovoljava sve Evropske norme.

Rashladni fluid stiže u primarni izmenjivač (gde prolazi bunarska voda) preko ekspanzionog ventila, u tečnom stanju. Ekspanzioni ventil reguliše količinu rashladnog fluida, koji ulazi u izmenjivač. Bitno je da u izmenjivač uđe samo količina koja može u potpunosti da ispari pri datim uslovima. Prilikom isparavanja, rashladni fluid oduzima određenu količinu toplotne energije od bunarske vode. Rashladni fluid, obogaćen energijom i sa niskom temperaturom, ulazi u kompresor.  Kompresor ga sabije i tako mu poraste temperatura. To je neophodno, jer oduzeta energija se mora predati vodi u grejnom sistemu, čija te temperatura najmanje 25°C.

Pravilnim podešavanjem ekspanzionog ventila postiže se, da u kompresor ulazi rashladni fluid u gasovitom stanju. To je važno, jer gas se može sabiti a tečnost ne. Tu se ulaže električna energija za rad kompresora. Posle kompesora, rashladni fluid ulazi u sekundarni izmenjivač (gde prolazi voda iz grejnog sistema) u gasovitom stanju. Zahvaljujući radu kompresora, temperatura mu je visoka i još uvek sadrći onu količinu toplotne energije koju je oduzeo od bunarske vode. Tu se odvija druga promena faze u rashladnom krugu. Rashladni fluid se kondenzuje, prelazi iz gasovitog stanja u tečni. U toku procesa kondenzacije oslobađa se energija, koja se prenosi na okolinu. U ovom slučaju okolina je voda, koja cirkuliše u grejnom sistemu. Nakon kondenzacije u sekundarnom izmenjivaču, rashladni fluid opet dolazi u ekspanzioni ventil, hladan i energetski osiromašen. Tako počinje sledeći ciklus prenosa energije.