Od svih grejnih sistema, podno grejanje izaziva najviše polemike. Mnogi misle da je nezdravo, stvara zdravstvene probleme, podiže prašinu, itd. Želim da pojasnim neka od ovih pogrešnih shvatanja, jer sam ubeđen da podno grejanje nema nikakvih negativnih efekata i predstavlja najbolje rešenje za grejanje u najvećem broju slučaja.
Podno grejanje se izrađuje tako, da se na osnovnu betonsku površinu prvo postavi toplotna izolacija. Na ovoj izolaciji se na neki način formiraju grejni krugovi. Kod formiranja ovih treba voditi računa o tome da svaki krug sadrži približno istu količinu cevi, a da to ne prelazi 100 metara. Za formiranje grejnih krugova ima više metoda: vezivanje cevi za armaturnu
mrežu, koričćenje specijalne izolacije za prihvat cevi, zakucavanje cevi za izolacioni materijal itd. Svaka metoda ima nekih prednosti i mana, ali nisu previše bitni za krajnji efekat funkcionisanja podnog grejanja.
Po pravilu, podno grejanje se sme ugrađivati samo na takvim mestima gde se može tačno regulisati temperatura vode u grejnom sistemu. Ne sme se nikako dozvoliti da temperatura gazne površine pređe 28°C. To je 8-9°C ispod normalne telesne temperature čoveka. Ako se ovoga pridržavamo, podno grejanje ne sme prouzrokuje nikakve negativne efekte na život ili na
zdravlje ljudi. Podno grejanje bi trebalo postavljati samo u objekte sa dobrom toplotnom izolacijom. U tom slučaju gazna površina sa temperaturom od 27-28°C može da obezbedi prijatan ambijent u kući. Ako je grejni sistem izrađen kao kombinacija radijatorskog sistema i podnog grejanja, za podno grejanje treba obezbediti poseban regulacioni sistem koji ograničava temperaturu vode na datu vrednost. U slučaju da maksimalna dozvoljena temperatura gazne površine ne može da obezbedi željenu temperaturu u prostoru, dodatnu toplotnu energiju treba obezbediti dodavanjem drugih grejnih tela, a ne dodatnim zagrevanjem poda. Ovo je najbitniji momenat u vezi sa podnim grejanjem!
Drugo pogrešno shvatanje u vezi sa podnim grejanjem je da podiže prašinu. Pošto podno grejanje najveći deo energije predaje prostoru zračenjem, tu ne postoji izrazito strujanje vazduha. Pošto toga nema, ni prašinu ne može podizati. Kod radijatorskog grejanja se stvara prirodna cirkulacija vazduha i tu se mnogo više „podiže“ prašina. Tamo gde je postavljeno podno grejanje, po pravilu ima puno manje tepiha. Prljavštine, koje se stvaraju u svakom domu, mnogo više postaju vidne tamo gde su postavljene npr. pločice i nisu prekrivene tepisima. Najveći deo tih prljavština se u toku svakodnevnog života utaba u tepihe i postaje neprimećena.