Kategorija: Toplotna pumpa voda-voda

Podno grejanje

Od svih grejnih sistema, podno grejanje izaziva najviše polemike. Mnogi misle da je nezdravo, stvara zdravstvene probleme, podiže prašinu, itd. Želim da pojasnim neka od ovih pogrešnih shvatanja, jer sam ubeđen da podno grejanje nema nikakvih negativnih efekata i predstavlja najbolje rešenje za grejanje u najvećem broju slučaja.

Podno grejanje se izrađuje tako, da se na osnovnu betonsku površinu prvo postavi toplotna izolacija. Na ovoj izolaciji se na neki način formiraju grejni krugovi. Kod formiranja ovih treba voditi računa o tome da svaki krug sadrži približno istu količinu cevi, a da to ne prelazi 100 metara. Za formiranje grejnih krugova ima više metoda: vezivanje cevi za armaturnu
mrežu, koričćenje specijalne izolacije za prihvat cevi, zakucavanje cevi za izolacioni materijal itd. Svaka metoda ima nekih prednosti i mana, ali nisu previše bitni za krajnji efekat funkcionisanja podnog grejanja.

Po pravilu, podno grejanje se sme ugrađivati samo na takvim mestima gde se može tačno regulisati temperatura vode u grejnom sistemu. Ne sme se nikako dozvoliti da temperatura gazne površine pređe 28°C. To je 8-9°C ispod normalne telesne temperature čoveka. Ako se ovoga pridržavamo, podno grejanje ne sme prouzrokuje nikakve negativne efekte na život ili na
zdravlje ljudi. Podno grejanje bi trebalo postavljati samo u objekte sa dobrom toplotnom izolacijom. U tom slučaju gazna površina sa temperaturom od 27-28°C može da obezbedi prijatan ambijent u kući. Ako je grejni sistem izrađen kao kombinacija radijatorskog sistema i podnog grejanja, za podno grejanje treba obezbediti poseban regulacioni sistem koji ograničava temperaturu vode na datu vrednost.U slučaju da maksimalna dozvoljena temperatura gazne površine ne može da obezbedi željenu temperaturu u prostoru, dodatnu toplotnu energiju treba obezbediti dodavanjem drugih grejnih tela, a ne dodatnim zagrevanjem poda. Ovo je najbitniji momenat u vezi sa podnim grejanjem!

Drugo pogrešno shvatanje u vezi sa podnim grejanjem je da podiže prašinu. Pošto podno grejanje najveći deo energije predaje prostoru zračenjem, tu ne postoji izrazito strujanje vazduha. Pošto toga nema, ni prašinu ne može podizati. Kod radijatorskog grejanja se stvara prirodna cirkulacija vazduha i tu se mnogo više „podiže“ prašina. Tamo gde je postavljeno podno grejanje, po pravilu ima puno manje tepiha. Prljavštine, koje se stvaraju u svakom domu, mnogo više postaju vidne tamo gde su postavljene npr. pločice i nisu prekrivene tepisima. Najveći deo tih prljavština se u toku svakodnevnog života utaba u tepihe i postaje neprimećena.

Primena toplotne pumpe

Toplotne pumpe se primenjuju za grejanje i klimatizaciju stambenih- i poslovnih objekata. Odmah na početku treba reći najvažniju stvar: one se mogu primeniti u svakom objektu, bez obzira na nivo izolovanosti ili tip grejnog sistema. U sledećem želim da pojasnim neke netačnosti u vezi toplotnih pumpi.

Kada se priča ili razmišlja o toplotnim pumpama, mnogi misle da se oni mogu ugraditi samo u takve objekte, koje imaju izuzetnu toplotnu izolaciju i izgrađen sistem podnog grejanja. Tvrdim da ovo ni približno NIJE TAČNO. Sa toplotnom pumpom adekvetnog kvaliteta i kapaciteta može se zagrejati SVAKI PROSTOR. Naravno, izolacija i tip grejnog sistema u mnogome utiču na kasniju potrošnju električne energije, odnosno na cenu grejanja.

Tip grejnog sistema: razni tipovi grejnih sistema imaju razne energetske zahteve.

Radijatorski sistem toplotnu energiju u najvećem procentu predaje konvekcijom. To znači da grejno telo zagreva vazduh oko sebe. Potom se taj topao vazduh podiže i na njegovo mesto dolazi određena količina hladnijeg vazduha. Ovako se uspostavlja jedna cirkulacija vazduha unutar prostora. Ova cirkulacija obezbeđuje prenos toplotne na relaciji grejno telo –
prostor. Grejno telo indirektno, preko vazduha, greje predmete i ljude u prostoru. Ovakav način predaje toplote zahteva veću temperaturu u grejnom sistemu, a da se postigne ta veća temperatura potrebna je veća količina energije.

Podno grejanje, kao i svi ostali tipovi površinskih grejnih sistema, toplotu predaju zračenjem. Ovo zračenje polazi od grejnog tela, odnosno grejne površine, i „nosi“ toplotnu energiju do predmeta i ljudi koji se nalaze u tom prostoru. Na ovaj način toplotna energija se prenosi direktno, bez prenosnog medija. Zahvaljujući ovome, prenos toplotne energije se može
odezbediti sa manjom temperaturom u grejnom sistemu. Logično, za manju temperaturu potrebna je manja količina energija.

Kao rezultat ovog upoređenja, vidi se zbog čega je potrebna različita količina energije da bi određeni grejni sistemi adekvatno zagrejali neki objekat. Ovo se manje –više i zna. Najveći propust se čini onda, kada se ova razlika pripisuje samo za toplotne pumpe. To je velika greška!
Nažalost neki ljudi zbog ovoga odustaju od ugradnje toplotne pumpe.

Rezime: potrebnu količinu energije za zagrevanje nekog objekta u najvećoj meri određuje izolovanost datog objekta i tip instaliranog grejnog sistema. Izvor toplotne energije („kotao“) ima zadatak da obezbedi ovu količinu toplotne energije koristeći razne energente. Tip „kotla“ utiče na cenu grejanja, ne i na potrebnu količinu energije!

Toplotna pumpa voda-voda

Princip rada toplotnih pumpi voda/voda

Sve toplotne pumpe imaju jedinstveni zadatak, da toplotnu energiju iz okoline „prebace“ u grejni sistem.

Toplotnim pumpama voda voda, izvor toplotne energije je podzemna voda. Ona se dobija pretežno iz bušenih bunara. U najvećem broju slučaja ovo nisu specijalni bunari, buši se do prvog sloja iz koga se može obezbediti potreban protok. Za potrebe toplotne pumpe dovoljna je tehnička voda, ne bi smeli pijaću vodu koristiti za ovaj proces. Nakon prolazka kroz toplotnu pumpu, voda se vraća u upojni bunar. Dakle, radom toplotne pumpe, količinski se ne osiromašuje vodonoseći sloj.

Bunarska voda prelazi kroz primarni izmenjivač toplotne pumpe. Tu stiže i rasladni fluid ( u nacionalnom jeziku „freon“, to ćemo koristiti u daljem tekstu), u tečnom stanju. Zahvaljujući toploti bunarske vode, on isparava i prelazi u gasovito stanje. „Freon“ stiže u izmenjivač preko jednog regulacionog elementa (ekspanzioni ventil), koji reguliše protok rashladnog fluida. Cilj je da kompletna količina „freona“ koja je ušla u izmenjivač, pređe u gasovito stanje. Proces isparavanja je endoterman proces, bunarska voda nosi potrebnu količinu toplotne energije za njegovu realizaciju. U toku isparavanja „freona“ bunarska voda gubi, a „freon“ dobija određenu količinu toplotne energije. „Freon“, koji je energetski obogaćen, stiže u kompresor. On ga komprimuje (sabije) i na taj način mu se poveća temperatura. To je potrebno jer nam je toplotna energija bunarske vode potrebna na većoj temperaturi, nego što joj je polazna temperatura. „Freon“ u gasovitom stanju sa povišenom temperaturom stiže u sekundarni izmenjivač. Tu prolazi i voda iz grejnog sistema. Pošto je ta voda znatno hladnija od „freona“, on se kondenzuje. Kondenzacija je suprotan proces od  isparavanja, spada u egzotermne procese. Tu se oslobađa ona toplotna energija, koja je prikupljena prilikom isparavanja. Oslobođenu energiju dobija voda u grejnom sistemu.

Osnovna stvar, zbog čega se montiraju toplotne pumpe jeste ušteda. Kao što je gore opisano treba uložiti (električnu) energiju za obezbeđivanje prenosa energije. Brojčano, to izgleda tako da sa svakom jedinicom uložene energije, obezbeđujemo transport najmanje četiri jedinice toplotne energije.

Zatražite ponudu za toplotnu pumpu