Oznaka: cena toplotne pumpe voda voda

Podno grejanje

Od svih grejnih sistema, podno grejanje izaziva najviše polemike. Mnogi misle da je nezdravo, stvara zdravstvene probleme, podiže prašinu, itd. Želim da pojasnim neka od ovih pogrešnih shvatanja, jer sam ubeđen da podno grejanje nema nikakvih negativnih efekata i predstavlja najbolje rešenje za grejanje u najvećem broju slučaja.

Podno grejanje se izrađuje tako, da se na osnovnu betonsku površinu prvo postavi toplotna izolacija. Na ovoj izolaciji se na neki način formiraju grejni krugovi. Kod formiranja ovih treba voditi računa o tome da svaki krug sadrži približno istu količinu cevi, a da to ne prelazi 100 metara. Za formiranje grejnih krugova ima više metoda: vezivanje cevi za armaturnu
mrežu, koričćenje specijalne izolacije za prihvat cevi, zakucavanje cevi za izolacioni materijal itd. Svaka metoda ima nekih prednosti i mana, ali nisu previše bitni za krajnji efekat funkcionisanja podnog grejanja.

Po pravilu, podno grejanje se sme ugrađivati samo na takvim mestima gde se može tačno regulisati temperatura vode u grejnom sistemu. Ne sme se nikako dozvoliti da temperatura gazne površine pređe 28°C. To je 8-9°C ispod normalne telesne temperature čoveka. Ako se ovoga pridržavamo, podno grejanje ne sme prouzrokuje nikakve negativne efekte na život ili na
zdravlje ljudi. Podno grejanje bi trebalo postavljati samo u objekte sa dobrom toplotnom izolacijom. U tom slučaju gazna površina sa temperaturom od 27-28°C može da obezbedi prijatan ambijent u kući. Ako je grejni sistem izrađen kao kombinacija radijatorskog sistema i podnog grejanja, za podno grejanje treba obezbediti poseban regulacioni sistem koji ograničava temperaturu vode na datu vrednost.U slučaju da maksimalna dozvoljena temperatura gazne površine ne može da obezbedi željenu temperaturu u prostoru, dodatnu toplotnu energiju treba obezbediti dodavanjem drugih grejnih tela, a ne dodatnim zagrevanjem poda. Ovo je najbitniji momenat u vezi sa podnim grejanjem!

Drugo pogrešno shvatanje u vezi sa podnim grejanjem je da podiže prašinu. Pošto podno grejanje najveći deo energije predaje prostoru zračenjem, tu ne postoji izrazito strujanje vazduha. Pošto toga nema, ni prašinu ne može podizati. Kod radijatorskog grejanja se stvara prirodna cirkulacija vazduha i tu se mnogo više „podiže“ prašina. Tamo gde je postavljeno podno grejanje, po pravilu ima puno manje tepiha. Prljavštine, koje se stvaraju u svakom domu, mnogo više postaju vidne tamo gde su postavljene npr. pločice i nisu prekrivene tepisima. Najveći deo tih prljavština se u toku svakodnevnog života utaba u tepihe i postaje neprimećena.

Cena toplotne pumpe

Toplotne pumpe – Cena i isplativost

Ako se negde počne priča o toplotnim pumpama, u prvih nekoliko pitanja sigurno se nalaze i sledeće:

  • Koliko košta?
  • Kada će se to meni isplatiti?

Postavljanje ovih pitanja je sasvim logično. Još uvek vlada neverica, kada je reč o ovom načinu grejanja. U proteklih 10 godina ugrađeno je veliki broj raznih toplotnih pumpi. Realno, to je još uvek znatno manja cifra nego što je broj instaliranih grejnih sistema na plin ili na drva i ugalj. Ovi sistemi su već prešli u klasiku.

Treba razdvojiti dve situacije:

1. U objektu ne postoji nikakvo centralno grejanje:

U ovoj situaciji je aktuelno pitanje: koliko košta? Treba izraditi sistem za odanju toplotne energije. To nećemo uzeti u obzir kod upoređivanja, jer je isti kod svih vidova grejanja. Svi kažu da je izrada kotlarnice sa kotlom na čvrsto gorivo najjeftiniji. Za realno upoređenje treba uzeti u obzir troškove za sledeće: dimnjak, kotlarnica, „šupa“ za odlaganje ogreva i 2 kotla (za očekivani životni vek toplotne pumpe „potroši“ se najmanje dva kotla na čvrsto gorivo). Kada se ove stavke saberu, dobija se iznos koji je skoro uvek dovoljan za ugradnju toplotne. Ako se želi ugraditi plinski kotao, pored cene samog kotla treba uzeti u obzir troškove projekta i pribavljanja potrebnih dozvola. U ovoj situaciji za ugradnju gasnog kotla treba izdvojiti manju sumu, nego za instalaciju toplotne pumpe. Troškovi eksploatacije, su nešto drugo. 

2. Postoji centralno grejanje, ali se želi zbog nečega promeniti izvor toplote:

Zbog dotrajalosti postojećeg kotla ili zbog želje za većim komforom razmišlja se o ugradnji toplotne pumpe. Tu se postavlja pitanje: Kada će se to meni isplatiti? Malo je čudno, ali se ovo pitanje postavlja samo pre ugradnje toplotne pumpe. Nijedan drugi kotao ne mora da „isplati sebe”. To je činjenica,koju treba prihvatiti. Koje su prednosti grejanja sa toplotnom u odnosu na druge:

  • Grejanje košta 50% manje, nego da se koristi drvo i ugalj. Plus toga, umesto prljavog i neautomatskog sistema, dobije se čist i automatski sistem. Potrošeni „ogrev“ se plaća mesečno, nakon što se potroši.
  • U poređenju sa plinom, grejanje sa toplotnom pumpom košta 3-4 puta manje. 
  • Ako se toplotnom pumpom zamenjuje električni kotao, troškovi grejanja se smanjuju 4-5 puta.

Sa ovim odnosima i poznavajući svoje trenutne troškove grejanja, kao i predračun za ugradnju toplotne pumpe, svako može brzo da odgovori na postavljano pitanje.